UPOZNAJTE SVOJE DETE EMOTIVNO UZ OVIH 5 PITANJA

UPOZNAJTE SVOJE DETE EMOTIVNO UZ OVIH 5 PITANJA

Emotivna veza između roditelja i dece može se ojačati zdravijom komunikacijom. Ovih 5 pitanja koje svaki dan možete postavljati svom detetu pomoći će vam da prevaziđete vrlo česti emocionalna prazninu koja se stvara najčešće u uzrastu kad se dešavaju velike promene kao što su, polazak u 1 razred ili prelazak u 5.

Pitanja koja će pomoći vašem detetu da bolje upravlja svojim emocijama

U današnjem društvu, roditelji su suočeni sa ogromnim pritiskom preživljavanja, poslovnog razvoja a pritisak zdravog odgoja dece  je možda i najveći. 

Od emocija kreće sve! 

Statistika koja je rađena 2014.godine pokazuje da jedna od pet osoba ima dijagnozu mentalog poremećaja, što predstavlja skoro 20% populacije. 

Anksioznost, depresija, paranoja, asocijalnost su samo neka  od stanja koje se javljaju. 

To je nešto što se dijagnostikuje već kod tinejdzera a polazi od nabujalih emocija i prosto nedostatka veštine da upravljamo emocijama. 

Šta mi kao roditelji možemo da uradimo sa ovim informacijama? 

Možemo da sedimo, nadamo se i molimo da naša deca izrastu u zdrave osobe fizički i psihički, ili možemo da damo sve od sebe da naučimo decu da prihvate sami sebe, da bolje kontrolišu negativne emocije i da nauče kako da upravljaju njima. 

Mi u Smarteru mnogo pišemo, pričamo i organizujemo predavanja, kako uživo, tako i online, za roditelje koji žele da šire svoje vidike i steknu dokazane roditeljske veštine. 

Najvažnija stvar između roditelja i dece je da se ne dozvoli emotivno zatvaranje i udaljavanje, već da se gradi veza puna poverenja. 

To se postiže KOMUNIKACIJOM! 

Danas posebno želimo da vam skrenemo pažnju na ono što možete uraditi samom komunikacijom sa našom decom a da to pozitivno utiče na njih i da ih emotivno hrani. 

Mi generalno verujemo da kad je kuća baza poverenja i naša deca će biti. 

Zašto be trebali da pitate svoje dete ova pitanja svaki dan? 

Ponekad i nama kao roditeljima promaknu neke stvari, prosto trudeći se da im stvorimo materijalno promaknu nam neke stvari.

Al koliko god nama bilo bitno materijalno, njima nije. Oni to podrazumevaju kao takvo. 

Normalno je da imaju da jedu, da se obuku…. 

Njima je potrebno da se sa dubokom namerom identifikujemo sa njima i da saosećamo. 

Potrebno je da konstantno budemo uknjučeni u njihov život odvajajući vreme baš i samo za njih, da budemo svesni da nismo svemogući i da nećemo uvek imati odgovor na svako pitanje i situaciju, da radimo na svojim veštinama kao roditelji, pa ako primetimo da ne možemo sami nije sramota uključiti i nekog profesionalca. 

Mi kroz Smarter kids i Smarter teen  program posebnu pažnju posvećujemo emotivnoj stabilnosti i upravljanju emocijama i kritikom, što se pokazalo u radu sa preko 400 polaznika kao primarno važno i što su implementirali u svoju svakodnevnicu sa ogromnim uspehom. 

Evo i 5 pitanja koje će pomoći vašem detetu da stvori osećaj da može da vam se poveri

1.Kako se osećaš emotivno danas? 

Znamo da ovo zvuči jednostavno i očigledno, ali postavljaju ći ovo pitanje, možete pokrenuti zaista iskrenu komunikaciju i pomoći detetu da identifikuje kako se oseća EMOTIVNO. 

Deluje isto kao “Kako si?” ali nije tako. Vi ga pitate kako je EMOTIVNO što znači da mora da razmisli o tome, da zna da je u redu da ima osećanja i emocije i da priča o tome. Ne postavljajte ova pitanja u prolazu, nego u trenutku kada ste 100% posvećeni i uključeni u razgovor. 

Kada su potišteni recite im da ste primetili i pitajte jel možete da pomognete? 

NE PRETPOSTAVLJAJTE! 

Ne  pitajte:”Šta nije u redu?” jer time ispada da ne treba tako da se oseća. 

Umesto toga, stvarate sigurno okruženje u kojem se dete oseća da može sve da vam kaže bez osude sa vaše strane. 

NE REŠAVAJTE VI I NE NAMEĆITE REŠENJA. 

Vaše je da saslušate,uvažite problem i njihove emocije, sve do trenutka gde vidite da je detetu potrebno usmerenje ili savet

 U tom slučaju pokušajte umesto da kažete  “Uradi tako i tako!”, pokušajte na sledeći način: ” Oh, jako mi je žao što prolaziš kroz to. Volim te i tu sam za tebe. Hoćeš da znaš šta bi ja uradio/la u tvojoj situaciji?” 

Čak i ako ne žele u tom trenutku, pustite ih

Pitaće vas kad im bude potrebno. 

2.Šta bi želeo da radimo zajedno danas? 

Ovo pitanje češće postavljaju deca nama pa pokušajte da pratite reakciju kad obrnete stvari. Oni zasijaju, a onda razmišljaju o tome i uključuju vas u svoj svet. Tako se gradi poverenje! 

Vreme provedeno sa porodicom je ključno, ali ono vreme koje sa namerom osvojite za to. Znači, bez telefona, bez ometanja bilo kakvog, taman da je 15 minuta dovoljno je da se povežete. 

3. Šta se dogodilo danas da te je obradovalo ili nasmejao, ili… 

Namerno ne završavajte pitanje. Pustite dete da razmišlja o odgovoru. 

Ovim pitanjem stvarate osećaj kod deteta da brinete, da vam je stalo, na koliko da su vama te priče mozda i dosadne, saslušajte ih svaki put sa velikim interesovanjem.

Ponekad će vam pričati istu priču 10 puta a vi postavljajte još i još pitanja, kroz razgovor sa vama i dete će doći do svojih odgovora. 

Biti roditelj znači imati puno strpljenja i razumevanja , jer ipak njihovo srce je u našim rukama. 

4.Na čemu si zahvalan/na danas? 

Ovo pitanje je od vitalnog značaja zato što osvešćuje vaše dete da vidi one dobre stvari u svom životu. 

Time ćete izbeći novi talas u odrastanju dece koja su vrlo svesna onoga što NEMAJU a podrazumevaju ono što imaju. 

Ovo je pored ličnog primera koji dajete svom detetu, najbolja tehnika da osveste koliko su blagosloveni. 

Izdvojite vreme koje vam je najzgodnije, na primer pred spavanje. I onda pričajte o zahvalnost i smejte se svi zajedno. Napravite kartice za pitanja koja su pozitivna, pa onda zajedno izvlačite pitanja i odgovarajte. 

Evo nekih primera za kartice:

  • Na čemu si zahvalan/na? 
  • Na šta si ponosan/na?
  • Kad bi bio/la super heroj ko bi bio/la? 
  • Kako se provodi vreme zabavno? 

Videćete koliko informacija ćete spontano dobiti kroz ovakav razgovor. 

5.Postoji li nešto što bi želeo/la da nam kažeš al ti je teško? 

Ovo I ne treba pitati svaki dan već kad vidimo da je dete tužno ili uznemireno.

Kreirajte sigurnu zonu, pustite da vam ispriča bez osude, dajte im do znanja da ste na njihovoj strani i da ih volite. 

Čak i kad je nešto što su pogrešili i trebalo bi da korigujete prvo pustite a vam dete ispriča,pa zatim. Bez osude, kvalitetni pitanjima objasnite odgovornosti i posledice postupaka, ali kao učenje a ne kao osudu. 

Time što postavljate u pitanju činjenicu da im je mozda teško nešto da kažu, vi im dajete odobrenje za njihove emocije a to je najvažnije. 

Treba da osećaju da sa vama mogu da podele najdublje tajne i da će sa vama biti sigurni.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.