Mama odlučila sam, skočiću u Dunav!(1)

Školom protiv pameti

Škola?

Osnovna, srednja, viša, visoka.

Zgrada, učionica, klupa, nastavnica, profesorka, drug, drugarica.

Najlepše doba i najkompleksnije.

 

Većinom važi razmišljanje “ma nije ni važno koju osnovnu ili srednju, bitan je fakultet. Fakultet te određuje! “

 

E sad zamka.

Da bi upisao dobar fakultet važne su i srednja i osnovna.

Tu se vraćamo na suštinu.

Važan je kontinuitet, bez kompromisa. U svemu, ne samo u školi.

Jeste li primetili da dete obično voli ono što mu ide. Ono u čemu je dobro.

A sad ajmo malo dalje u analizu, to u čemu je dobro (ples, sport, učenje….) ga raduje zar ne?

 

Na kraju svake ovakve analize biće ta neka jedna osoba koja ga je tim nesebično i sa ogromnom ljubavlju “zarazila”.

Bio to roditelj, tetka, stric, deda, baba, trener, bilo ko, neko ga je podržao u uspehu i neuspehu.

 

Kad je škola u pitanju važno je da onaj učitelj ili učiteljica na samom početku daju sve od sebe i izbegavaju foldere “on je/nije za školu”. To kalupljenje toliko frustrira, da dete u tako malim godinicama počne da veruje u to.

Zašto veruje?

To je takozvani krug poverenja. Roditelj priprema dete da krene u školu, govori detetu kako će sa drugarima, kako će od učitelja/ice da nauči svašta. I kod deteta se stvara instant poverenje. Roditelj kaže da je učitelj/ica pametan/na i dete veruje. Veruje čak i kad nisu u pravu, a često je tako.

Nisu ni oni za sve krivi. Razredi su masovni, neka deca se prosto prirodno nametnu a neka ne. To su ranije zvali prirodnim talentom a danas znamo da su to VEŠTINE koje se uče.

Neko ih zaista razvije prirodno, odnosno kroz životne prilike. Na primer ako dete živi u mnogočlanom domaćinstvo htelo ili ne ono razvija socijalne veštine, uči da se snađe…

Gde je problem?

Današnje obrazovanje teži jednom algoritmu, da su svi isti! Kao merilo pameti uzimaju se većinom prirodne nauke, zaboravljajući da su ovom svetu sve najlepše stvari poklonili kreativci.

To ubija sve kreativno u nama.

Toliko štrebera ponavlja definicije do iznemoglosti a ne znaju ulicu da pređu. Ocene postaju merilo za svaku vrednost u životu deteta.

A gde je kakav je drug/drugarica? Čovek sutra?

Gde su veštine snalaženja i življenja koje svi znate su potrebne svaki dan danas?

Ko ih uči da drže reč, ispoštuje dogovor, budu istrajni, vredni…

Koliko su VEŠTI I SPOSOBNI DA ISKAŽU SVOJ POTENCIJAL?

Za obrazovni sistem naša deca su deo statistike, a nama su SVE!

 

Imala sam situaciju kada mi je jedna doktorka, kada sam je pitala za majčino zdravstveno stanje odgovorila:

-Vi morate da razumete po knjigama Vaša majka ne bi trebala da je živa!

A onda se zgrozila kad sam pitala jel treba da je ubijemo da ne remeti statistiku.

 

Možda zvuči strašno kad to kažem ali u sistemu nema mesta za autentičnost, barata se na nivou informacija i retko šta se spušta u praksu.Više se niko ne stimuliše da traži rešenje , već da sležu ramenima.

Dečaka toliko, devojčica toliko, prosek u školi toliko i toliko, i ako to statistički zadovoljava to je to.

A šta ako je promakao Tesla ili neka Marija Kiri samo zato što su povučeno smišljali rešenje? Nije li šteta nenadoknadiva?

Znate li da 90% dečakai devojčica uzrasta 6 godina kada ih pitate šta žele da budu kad porastu sanjaju ogromne snove , a sa 15 nemaju pojma, demotivisani su i bez ideje.

Šta se desilo u međuvremenu?

Ne dajte, ne dozvolite arhiviranje želja i snova, ispiranje ideja i mozgova. Podržite svoje dete, dajte mu da bude drugačije i učite ga da teži da bude najbolje, ne u svemu, nego u onome što želi.

I u današnje vreme mora da zna da se nametne, to nije pitanje, samo je dobro što sad to može da se uči i dobro je da krene što pre. Onda je let zagarantovan.

 

Smarter-veštine koje daju krila

 

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.