Pozovite nas +381 63 355 612 [email protected]

Kaže narod: “A pare iz džepa, a ljubav na vrata!” Ne mora da bude tako ali nekako jeste. Država u kojoj živimo nema neki visoki standard, većinom se živi od prvog do petnaestog u mesecu, a ostalo se preživljava, zar ne? Iako su mnogi krizu u državi okrivili za sve probleme uključujući i raspad brakova, ja se ne slažem sa time.

Stvar je izbora, jer ipak smo mi duhovit, veseo, lep, dobronameran i iznad svega snalažljiv narod, pa znam da možemo i umemo bolje. Isto tako duboko verujem da su najbolje stvari na svetu besplatne. Događaje koje pamtite, koji vam uvek izmame osmeh na lice vezani su uglavnom za ljude, situacije, a ne za novac. Ljubav zato nema cenu i baš zato je zaista treba posmatrati kao plamen.

Naravno kad se dvoje ljudi upoznaju, zavole i boje jedno drugo onim bojama koje su njima ok, ne gledajući realnu sliku, da je taj plamen WOW. Gori, kida, pršti na sve strane. Zašto je to tako, pitam ja vas?

Ja sam ovo analizirala i došla do sledećeg zaključka:
1.Dvoje ljudi kad se upoznaju vrlo brinu kakvi su jedno prema drugom. Na primer, na poruke se odgovara odmah. U milisekundi. Sa velikom tendencijom da se sprži satelit. Zašto?! Zato što im je stalo da usreće tog nekog svog.
2.Takođe jako obraćaju pažnju na svoj izgled. Ja još nisam čula za primer da su se našli dvoje u gradu – da je on došao smrdljiv i ofucan, a ona obukla prvu stvar koja joj je bila pod rukom. Ma važi. Bar za ženu sam sigurna da je u toku tog dana bar dva puta konstatovala kako u ormanu nema ništa, a kako za pantalone nema cipele a za cipele haljinu i tako redom…
3. Obraća se pažnja na datume. Mesečnice, dvomesečnice…

I sad ima tu gomila primera, ali ajde da proanaliziramo ova tri.
Dvoje ljudi na početku vrlo hrane taj svoj odnos . Ustanu ujutru požele onom drugom lep dan, pošalju poljubac, sliku, citat, pesmu. Imaju svoje male rituale. Kada vam tako krene dan i on je nekako lepši. Nekom je negde stalo do vas, i vama je stalo do tog nekog. Naglašavam da ta poruka košta zanemarljivo finansijski i svima je dostupna zar ne?

Onda prelazimo na brigu o izgledu. Naravno da je drugačije ako vam na primer žena dođe na neki randevu skockana sređena, namirisana i nasmejana. Naravno da vam je ego do neba i samo mislite blago meni kad ja imam nju. Ili nama damama zar nije lepše kad nam dođu nasmejani, namirisani, skockani, puni lepih manira i mi pomislimo baš smo srećnice zar ne? Nažalost NE!

Na ove stvari se zaboravi. Ljudi se zapletu u neke druge priče i zaborave na suštinu. Na onu osobu sa kojom su birali da budu u rovu. Da se bore. Nabiju očekivanja onoj drugoj strani da bi
trebala ovo ili ono a one sitne, ključne stvari se zaborave.

Muževi gledaju žene sa kremama i krastavcima po kući, žene muževe sa daljinskim u pupku u polu hrku. Godišnjice postanu razlog svađe, a ne slavlje ljubavi. Poruke se traže van kuće, svako se oblači za poneki pogled i lepu reč van kuće. I tako na kraju sve ode u Honduras.

Ono što me teši u tim mislima jeste, da možda to i nisu bile one prave, can’t live without, ljubavi. Jer ako jesu kako se preživi? Mislim da ne postoji priručnik za „Kako da ljubav uspe“ ali ima onih mudrijih, koji umeju. Imam drugara koji se brije svako jutro zbog svoje žene dok ona još spava. Mi ga pitali kako ga ne mrzi, a on nam reče: “Meni je i sad najlepši deo dana da je probudim poljupcem a ona ne voli da je grebe brada”.
To je to. Ljubav je kad ti je sreća onog drugog prioritet, kada si u stanju da izađeš iz sopstvene zone komfora pa makar i samo za osmeh sebi drage osobe.

Posle sam razmišljala ume li ona da ceni to, i sigurna sam da ume. Jer da ne ume ne bi on to radio.
Sreća je individualna stvar. Ako je nama dovoljno dobro i mi ćemo dati sve od sebe.
Kada sam bila mlađa jako su me pogađale zaboravljene godišnjice, užasno. Sećam se kad me je moj muž pitao sta mi znači taj jedan dan u odnosu na sve ostale? Nisam znala da objasnim. Danas znam. To je dan kad sam želela da slavim naš izbor. Mene i njega. Ono što smo primarno bili mi i pre nego što smo postali roditelji.
Novac nije sve. Mnogo je, al nije sve. A za ljubav nije relevantan, barem ne bi trebalo da bude. Jedna poruka dnevno, dogovoreno sređivanje jedno za drugo, i oni dani kad niste mame i tate već dvoje ljudi koji biraju da se vole, i stvari će biti bolje. Ako žara ima dovoljno je drvce da raspali plamen. A ako ga nema, oslobodite jedno drugo za priče u kojima će svako od vas umeti bolje. Svako od nas.

Od srca, Dušana
Smarter tim

By NO Comment januar 5, 2018

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

SMARTER CENTAR