Untitled-design29-870x400

Roditelj kao realna podrška ili tapšač po ramenu?

„Jednom kada verujemo u sebe, možemo rizikovati radoznalost, čuda, spontana uživanja, ili bilo koja druga iskustva koja otkrivaju naš duh“- E. E. Cummings

Roditelji najčešće stvari rade srcem, što je sasvim normalno. Gledate „srce svoga srca“, vaše dete i naravno želite da ga zaštitite od svega ružnog na svetu. Odmah bi pristali da se sve loše desi vama, ali nikako vašem detetu. SRCEM!!!

Ako bi razmislili glavom, koji bi zaključak bio?

I sama sam roditelj, pa kada sam to pitanje postavila sebi, rezultat me je baš iznenadio. Razmišljajući kakomi se život odigrao, jer i sama sam bila beba na koju prašina ne sme pasti, pa dete čuvano i voljeno, a onda sticajem teških životnih okolnosti preko noći tinejdžer koji mora sve sam.

U najtežem periodu odrastanja sve u mom životu je išlo u suprotnom pravcu od „ljubi ga majka“ načina vaspitanja, a ispala sam dobro. Kako sam danas to što jesam?! Koji je tajni recept?!

Kažu psiholozi, ako želite da deca imaju samopouzdanje, dajte im podršku, pohvalite njihova dela i kad nisu savršena. Dajte im da menjaju interesovanja dok ne pronađu šta ih čini srećnim. Super!!!

Ima ovde istine , ali kako naći pravu meru?

Ako bi savete shvatili doslovno, roditelj bi trebao čim se dete rodi da obuče dres navijača, osnuje navijačku grupu (babe, dede, tetke…) i najglasniji, najbolji, jedini. Osim ako nema sestru, brata, onda njih dvoje/ica i ona čuvena „nije što su naši“.

Al’ da se vratimo na ono – Kako smo to što jesmo, danas?

PRVO – izgradila su nas naša iskustva! Kako dobra, tako i ona loša. Ona koja su nas naterala da iskoračimo, preuzmemo odgovornost, prevaziđemo prepreku. Tek u situaciji kad smo trebali da donesemo odluku za sebe, tek tada smo odrasli. Zato smatram da nije korisno kriviti druge za neuspehe vaše dece, nemojte ih učiti da nalaze izgovore, učite ih da traže način. Naučite da podržite dobro, a ukažete na loše. Samo tako će pravilno rasti, i graditi sebe na ispravan način.

DRUGO – deca vole ono u čemu su dobra. Da su u nečemu dobri je moguće ako imaju prirodne predispozicije kao recimo da brzo trče, budu malo spretniji, visoki, niski … Sve ostalo su UVERENJA i to najčešće nažalost naša.

Dete se ne rađa da voli i mrzi matematiku ili istoriju, nego neko njemu drag to voli, njemu prenese i onda navijačka grupa nastupa. Dete rođeni matematičar, istoričar, nema greške. Nekad se poklopi da je to stvarno i detetu važno, pa to bude pun pogodak. A nekad od želje da budemo podrška postanemo „tapšači po ramenu“, a oni se polome da ostvare naše želje, ambicije i budu nama dovoljno dobri.

Kao što već sigurno znate nekada najbolja namera ne daje najbolji rezultat. Naravno, uvek postoji izbor. Možete raditi sve kao i do sada, ali najverovatnije ćete dobiti isti rezultat.

Isto tako, možete danas odlučiti da menjate ono što smatrate da bi moglo bolje i pomoći deci da usvoje veštine sa kojima će samouvereno i samosvesno graditi svoje uspehe.

Zajedno stvaramo generacije budućnosti.

Uz vas na svakom koraku, Smarter <3

Comments are closed.