Untitled design(26)

Koliko je manja šteta ako je iz dobre namere?


Nekada davno rodio se jedan mali dečak u prosečnoj porodici. Otac pravnik, funkcioner a majka profesor istorije.
Prvo dete, sin veliki snovi su obuzeli roditelje. Biće pravnik, na tatu?, profesor na mamu…
Veću su mu krojili život a još prvi korak nije napravio.
Rastao je taj mali dečak i najviše se radovao druženju sa bakom koja nije znala da se potpiše al je bila nosilac Albanske spomenici. Baka je bila CARICA.
Krut odgoj komunističke vremena ili čuvena “ćuti i zidovi imaju uši” pomešana sa starom dobrom “šta će svet reći”, lomila je malog dečaka iz dana u dan.
Očekivanja su bila ogromna.
Trebalo je da uči kao sin funkcionera, ponaša se kao sin funkcionera a to se kosilo sa svime što je mali dečak hteo.
Nije pripadao nikome!
Onda je mali dečak prvi put našao ono što voli. KOŠARKA!
Ne samo što je voleo, nego je u njoj bio odličan.
Nizao je uspehe, radovao se, trenirao, pripadao.
U to vreme školska košarka je bila velika stvar. Dolazila je cela škola da gleda, nastavnici, drugari, DEVOJKE.
Mali dečak je konačno bio srećan.

Bilo je to subotnje popodne, velika utakmica, uzbuđenje.
Mali dečak nije ni sanjao kako će se taj dana okončati.
Gledao je ka svo ocu kako korača i mislio : “ipak mu je stalo , ipak mu je važno ono što volim”. Mislio je da će sesti u prvi red ali ne, njegov otac je i dalje koračao prema njemu. Prilazi mu, prekida igru, hvata ga za uvo i kaže :” Subotom hoću da te imam na ručku!”

Svet je stao. Sreća je otišla.
Nekoliko meseci kasnije mali dečak je poželeo da svira gitaru.
Kao levoruk bilo mu je duplo teže.
Nije on imao vremena da okreće žice, on je sedeo gledao i naučio za noć.
Počeo je i da peva i ko god bi ga čuo, pričao je o njegovom beskrajnom talentu za muziku.
Pojavila se strast. Pisao je pesme, komponovao, stvarao i bio srećan.
Kada god bi o tome u kući pričao, odgovor bi bio :”Sve je to super, zanimaj se dok ne kreneš na Pravno fakultet. Jer ti ćeš biti pravnik kao i tvoj otac.”
Pokušao je mali dečak da objasni da ne želi da studira prava, da je muzika to što želi ali u kući nije bilo sluha.


Upisao se i Pravni ali i mali dečak je porastao. Više mu se nije moglo reći šta da radi.
Ušao bi na prednji ulaz fakulteta izašao na zadnji. Krenuo je sa zarađuje od muzike, dobio i prve nagrade, a od oca gitaru u glavu.

Pravnik nije postao al nije bio ni srećan. Umro je u 56.godini željan očevo odobravanja a njegov otac 4 godine kasnije svestan promašenog života.
Veći deo vremena nisu govorili, jednostavno nije ispunio očekivanja, svet je svašta rekao i to je bilo važnije.

Ko je odgovoran za propast malog dečaka?

Šta je to što je upropastilo njihove živote?
Koja je misija roditelja, da pravi svoje klonove, da ostvaruje svoje snove a ubija dečije?
Da li je sve moglo drugačije?
Zajedno možemo mnogo više
Od <3 Smarter

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.