20200821_135052_0000

Kako podržati autentičnost svog deteta?

Kako razviti autentičnost kod deteta? 

Za početak da znate deca kada mogu da se ponašaju onako kakva zaista jesu, oni dožive ogromnu količinu zadovoljstva, što im dodatno jača samopouzdanje. 

Kako živimo u društvu u kom je prisustvo u socijalnim medijima, lajkovi, virtuelni prijatelji, postalo imperativ, postalo je jako teško odgajite dete koje veruje u sebe a kamoli svoju autentičnost. 

Deca jednostavno umesto da prate svoja uverenja i svoju prirodu, biraju da prate masu. 

Zašto je prihvatanje sebe i svoje autentičnost važno? 

Važno je zbog osećaja ispunjenosti i svoje svrhe, što je u direktnoj vezi sa srećom  zadovoljstvom i samopouzdanjem. 

Evo nekoliko pozitivnih benefit a od autentičnosti. 

  • Stvaranje boljih odnosa na realnim osnovama
  • Jačanje u odbrani sebe i svojih stavova pod pritiskom
  • Stvaranje prednosti od svog dara i talenta
  • Funkcionisanje kroz samopouzdanje, kreativnost i ličnu ekspresiju. 

Istraživanja pokazuju da deca najveći deo svog socijalnog i emotivnog razvoja završe do svoje 6 godine. U tom periodu oni nauče kako da se izraze i iskažu svoje emocije. 

Međutim I kasnije postoje načini da dete nauči kako da iskaže sebe. 

Jedan od tih načina je i Smarter edukacija na kojoj se razvija autentičnost tako što kroz određene tehnike uče da jačaju samopouzdanje, kreativnost, da prihvataju različitosti i podržavaju ih, da ih ne pogađa svaka kritika već samo ona, konstruktivna.

Ima mnogo načina al ono koje uvek prvo naglašavamo sa roditeljima jeste da dete

MORA DA SE OSEĆA BITNO! 

Gde će se osećati tako ako ne sa vama? 

Od vas očekuju neku vrstu odobrenja za sve, pa i za bitnost. 

Kroz sigurno okruženje, u kome mogu da budu kakvi jesu, bez straha od osude, oni će se osećati sigurnije u sebe. 

Nekada smo u situaciji da moramo da tražimo od dece da urade stvari koje ne žele. Naravno da nećemo dozvoliti da se radi samo ono što se želi, ali isto tako rečenice tipa :”Ćuti i radi!”, “Zato što ja tako kažem”, treba izbegavati. 

Probajte na sledeći način:” Razumem kako se osećaš i da to nije lako to da uradiš ali ti si deo ove kuće i imaš svoj deo obaveza.” 

~UVAŽITE OSEĆANJE~

Cenite različitosti kod svog deteta! 

Nikada ga ne ismevajte, ne šalite se na račun njegovih izbora i različitog stava,bilo da vi mislite da mu je garderoba ili kosa glupa, da je štreber ili bilo šta slično. 

~NE ISMEVAJTE~

Uvek se setite da ste vi njegova sigurna baza. 

Naglašavajte da baš te različitosti čine ljude posebnim. 

Podržavajte maštu i ličnu ekspresiju. 

Čak i ako dođete u situaciju da nešto zaista želite da skrenete pažnju svom detetu probajte kroz pohvalu pa onda poentu. 

Na primer ;

~ Primetila/o sam da se oblačiš  drugačije i baš mi je super taj novi stil. Baš umeš da ga izneseš, ja da sam na tvom mestu  možda  bi da malo više obratila pažnju….

Inače stvarno podržavam tvoju autentičnost!

Deca se opuste kad dobiju prvo odobravanje za nešto, a i u suštini svi mi imamo mnogo toga da pohvalimo kod svoje dece, zar ne? 

Podržavajte maštu u svakom uzrastu ? 

Dozvolite deci da maštaju. Dok su mali prihvatite i da izmišljaju a kasnije samo da maštaju. 

Maštajte i vi sa njima, ne košta ništa, zar ne? 

Maštajte o budućnosti, pričajte o tome. To će veoma pomoći vašem tinejdžeru da razmišlja o budućnosti, razbija strahove i počne pozitivno da se odnosi prema nekim sopstvenim ciljevima. 

I Ajnštajn je rekao: “ Mašta je važnija od znanja”

Budite i vi sami autentični! 

Ako ste vi sramežljivi i povučeni i vaše dete će tako. Ponašate se opušteno, ako vam se pleše – plešite, peva – pevate, budite SLOBODNI i učite svoje dete da bude takvo. 

Vaše dete će pratiti vaše NAČINE. 

Zapamtite nekoliko naučno dokazanih činjeca u vezi tinejdžera :

~ Potpuno je normalno da budu ćudljivi, da menjaju raspoloženja. Tinejdžeri prolaze kroz promene i moraju da srede svoje emocije i misli. A to nije lako, zar ne? 

~Tinejdžeri pokušavaju da postave svoje pozicije u okruženju noseći adekvatnu garderobu ili neke bitne stvari za to okruženje i uzrast. 

~Odgovornost za odnos između roditelja i deteta, je uvek na roditelju. Tako da, nađite vremena i načina da se približite svom. Detetu kroz njegova interesovanja, kroz vaše male rituale. 

Zakažite vreme samo za vas dvoje. 

Potrudite se da u svom detetu upoznate i za volite osobu koja postaje. 

Mladi veruju da će biti ismejani i ponoženi ako budu to što jesu. 

Ljudi umru neostvareni u strahu šta će svet reći.

Naučite svoje tinejdžere par činjenica. 

Tuđe mišljenje ne plaća vaše račune!

Mišljenje je kao d… svako ga ima! 

Tuđe mišljenje ne mora i ne treba da bude njihovo

–  Bilo bi dosadno kada bi bili svi isti, zar ne? 

Potrudite se veruje više u sebe nego u druge.

Naučite ih da  to što su svoji i prate svoje snove i autentičnost  je jedini put ka sreći.

117825946_3530162667003444_2595900025749871767_n

7 TAJNI KAKO MOTIVISATI TINEJDŽERE

Postoji dobar razlog zašto vlada stereotip da su tinejdžeri lenji, da samo žele da spavaju do podne, igraju igrice, surfuju po društvenim mrežama i “bleje”sa društvom. Taj razlog je zato što roditelji širom sveta gledaju svoju decu da rade upravo to.

Slika takvog tinejdžera je postala toliko uobičajena da ljudi prosto pretpostavljaju da biti lenj je i nemotivisan je normalna posledica adolescencije.

Takvo razmišljanje, iako razumljivo, je pogrešno.

Nekada davno tinejdžeri su bili jako važan i radan deo društva. Davno pre šoping centara, igrica, čak i srednjih škola, od tinejdžera se očekivalo da rade sa odraslima.

Mnogi tinejdžeri su prihvatali to sa zadovoljstvom i bili motivisani da urade dobar posao.

Zašto je to bilo tako?

Zato što je njihov rad imao poentu i poklapao se sa njihovom prirodnom željom da budu tretirani kao odrasli.

Radili su vredno, učili zanate,preuzimali obaveze oko farme, učili da kuvaju i održavaju kuću, u težnji da se dokažu starijima.Poslovi koje su preuzimali bili su pravi poslovi , poslovi na koje se računalo i zbog toga su oni imali osećaj značajnosti i vrednosti.

Reći ćete da se mnogo toga promenilo od tada, i u pravu ste. Ali uprkos promenama, tinejdžeri su isti ,zar ne?

Ono što se promenilo su okolnosti u kojima tinejderi odrastaju i ono što se od njih očekuje. Veoma retko se događa da tinejdžer bude kompletno demotivisan, i na tome mora da se radi. Najčešće je situacija da su nemotivisani da rade stvari koje im se čine nevažne ili treba da zadovolje nekog ili nešto što njima nije važno.

Razmišljajući na taj način evo 7 tajni kako da motivišete tinejdžere

1.ŠTA JA IMAM OD TOGA?

Ovo je najvažniji motivacioni sastojak od svih!

Ako vaši tinejdžeri ne razumeju kakve to ima veze sa njima, jako će im teško biti da nađu želju da to urade.

Tinejdžeri teže osećaju značajnosti.

Oni žele da dokažu sebi i svetu da su važni i da mogu da naprave razliku. Mnogi od problema sa motivacijom kod tinejdžera polaze od toga da se njihova potreba za znacajnošću ignoriše ili umanjuje.

Ako vaš tinejdžer shvati vrednost zadatka po njega samog , vrlo lako će to uraditi. Ovo svakako ne želite da čujete ali olakšavanje života vama,roditeljima, oni ne doživljavaju kao njima važno.

Ako im je važno da budu lepo obučeni vrlo lako možete dobiti saveznike oko veša.

Naravno da moraju raditi i stvari koje im se ne sviđaju ,kao na primer usisavanje koje nema direktnu vezu sa njima, kako tada reagovati?

Tada pribegavamo pravilu, koje nije na odmet da stoji negde napisano u kući, 

RADI ONO ŠTO MORAŠ, DA BI RADIO ONO ŠTO HOĆEŠ!

Objasnite im kako i vi i oni morate da radite stvari koje vam se uvek ne dopadaju ali rezultati istih su neophodni .

 Postavljajte sa njima kratkoročne i dugoročne ciljeve i podsećajte ih na dobitak /gubitak

Ako budeš radio domaći imaćeš super ocene i upisaćeš školu /fakultet koji želiš ,a ako ne moraćeš da se zadovoljiš šta ti zapadne . Odgovornost je svakako tvoja.

2.PUSTITE IH DA KAŽU ŠTA MISLE

Ako tinejžer stalno ima osećaj da sve radi po vašem neće biti motivisan. 

Kada izgovorite “Zato što sam ja tako rekao!” vi ste izgubili svaki razgovor sa njima. 

Oni žele da oni budu individue za sebe a takvo poklapanje ih stavlja u situaciju da se osećaju kao mala deca.

Zar bi ste se vi osećali drugačije?

Dajte im prostora da kaže kao će stvari završiti?

Kada sami prave plan mnogo su motivisaniji da pokažu kako oni to mogu.

-pitajte ih koje to obaveze bi želeli da preuzmu 

– postavite rokove, ali im dajte slobodu da ih završe kad i kako oni žele

-razgovarajte o tome šata oni misle da je realno da ocekujete i onda podelite svoja ocekivanja sa njima. Pokušajte da nađete kompromis.

-Dajte svom tinejdžeru da je ceo zadatak njegov/njen. Ako treba da skuva ručak onda sve od namirnica do posluženja,i sl.

3.PUSTITE IH DA DOŽIVE NEUSPEH

Kada roditelji konstantno uskaču da spašavaju svoje tinejdžere od potencijalnog neuspeha , oni ne dozvoljavaju njima da porastu.

Nijedan roditelj ne želi da vidi da je detetu teško i da doživi neuspeh ,ali samo krozneuspeh mi učimo kako može bolje. 

NE POSTOJI NEUSPEH VEĆ SAMO UČENJE

Ono što je najvažnije u dogovoru su posledice, odnosno šta se dešava ako se obaveze ne završe. Ako ne dožive posledice neće biti ni motivisani da poštuju dogovor. Ako ne izbace smeće na vreme ,nemojte im pomagati, neka idu iz dva puta i neka snose dogovorene posledice.Naučiće više iz posledica nego iz vašeg zvocanja ili da viuradite umosto njih.

Ako odluči ,na primer, da ne uči za ispit i dobije lošu ocenu, verovatno će se idući put zapitati.

Roditelj može da poboljša uspešnost tako što će postavljati pitanja a ne držati predavanja. ZAPAMTITE TO!

Pitajte ih kako su se osećali? Postoji li nešto što bi mogli drugačije i treba li im možda vaša pomoć?

Pokrenite ih da misle!

4.PODSETITE IH

Nije uvek slučaj da tinejdžeri ne urade nešto zato što ne žele, često se desi da jednostavno zaborave. Oni su još u razvojuu i jednostavno ne umeju da se rasporede. Podsećajte ih i učite da se organizuju.

Trudite se da to ne zvuči kao zvocanje ,već kao podsećanje.

Pokažite im razne metode da se organizuju

  • Tabele sa bojama za obavljene obaveze
  • Stvarajte rutine u njihovim nedeljnim rasporedima kako bi stvarili obrazac
  • Neka nameste podsetnik na telefonu koji je svakako uvek sa njima i sl. 

5.ZADACI MORAJU BITI OSTVARIVI

Ponekad je veličina zadatka koja im je zadata prevelika za njih.Nije da ne žele da ih izvrše nego ne znaju odakle da počnu i odustaju u startu. Ako vidite da se posao odlaže ,sedite i pitajte u čemu je problem? Znaju li odakle da počnu? Da li misle da to ne mogu da završe pa zato ni ne počinju? Boje li se neuspeha?

Koji god da je razlog, vaša ponuda da im pomognete će ih motivisati da to i urade.

Podelite posao na više delova sa kraćim rokovima, i pustite ih da se bore . Zadovoljstvo postignutim će biti veće .

Učite ih da kad im je nešto zastrašujuće veliko i ne znaju kako da priđu ,da to rasparčaju i deo po deo.

Znate kako se kaže:-Kako pojesti slona? Pa kilo po kilo!

6. PODSTAKNITE  IH

Ovo se posebno odnosi na tinejdžere koji su povučeni , nedovoljno motivisani i nije im dovoljan osećaj postignutog.

Naučite njihov “ jezik ljubavi” Možda je njima najveća nagrada vaše vreme, lepa reč, neki poklon ,nešto što je samo njihovo u celom procesu. 

Podržite to!

KADA NAUČITE KOJI PODTICAJ IM JE POTREBAN ,SVE OSTALO JE LAKO

7. ZABAVLJAJTE SE

Ne dozvolite da je sve kruto i nbijeno očekivanjima, nije to vojska 🙂

Zabava je ključni motivator uvek. Zainteresujte se šta je vašim tinejdžerima zabavno. 

Ne vama, njima!

Recimo dečaci , a i devojčice,super reaguju na takmičenja, pa se na taj način obaveze mogu završavati brzo i kroz zabavu. Čak i ne mora sa nekim , mogu da se takmiče sa svojim prethodnim dostignućima.

Ako već koriste internet i igrice , ohrabrite ih da ukljuce tehnologiju u svakodnevne obaveze.

UPOZNAJTE SVOJE DETE EMOTIVNO UZ OVIH 5 PITANJA

UPOZNAJTE SVOJE DETE EMOTIVNO UZ OVIH 5 PITANJA

Emotivna veza između roditelja i dece može se ojačati zdravijom komunikacijom. Ovih 5 pitanja koje svaki dan možete postavljati svom detetu pomoći će vam da prevaziđete vrlo česti emocionalna prazninu koja se stvara najčešće u uzrastu kad se dešavaju velike promene kao što su, polazak u 1 razred ili prelazak u 5.

Pitanja koja će pomoći vašem detetu da bolje upravlja svojim emocijama

U današnjem društvu, roditelji su suočeni sa ogromnim pritiskom preživljavanja, poslovnog razvoja a pritisak zdravog odgoja dece  je možda i najveći. 

Od emocija kreće sve! 

Statistika koja je rađena 2014.godine pokazuje da jedna od pet osoba ima dijagnozu mentalog poremećaja, što predstavlja skoro 20% populacije. 

Anksioznost, depresija, paranoja, asocijalnost su samo neka  od stanja koje se javljaju. 

To je nešto što se dijagnostikuje već kod tinejdzera a polazi od nabujalih emocija i prosto nedostatka veštine da upravljamo emocijama. 

Šta mi kao roditelji možemo da uradimo sa ovim informacijama? 

Možemo da sedimo, nadamo se i molimo da naša deca izrastu u zdrave osobe fizički i psihički, ili možemo da damo sve od sebe da naučimo decu da prihvate sami sebe, da bolje kontrolišu negativne emocije i da nauče kako da upravljaju njima. 

Mi u Smarteru mnogo pišemo, pričamo i organizujemo predavanja, kako uživo, tako i online, za roditelje koji žele da šire svoje vidike i steknu dokazane roditeljske veštine. 

Najvažnija stvar između roditelja i dece je da se ne dozvoli emotivno zatvaranje i udaljavanje, već da se gradi veza puna poverenja. 

To se postiže KOMUNIKACIJOM! 

Danas posebno želimo da vam skrenemo pažnju na ono što možete uraditi samom komunikacijom sa našom decom a da to pozitivno utiče na njih i da ih emotivno hrani. 

Mi generalno verujemo da kad je kuća baza poverenja i naša deca će biti. 

Zašto be trebali da pitate svoje dete ova pitanja svaki dan? 

Ponekad i nama kao roditeljima promaknu neke stvari, prosto trudeći se da im stvorimo materijalno promaknu nam neke stvari.

Al koliko god nama bilo bitno materijalno, njima nije. Oni to podrazumevaju kao takvo. 

Normalno je da imaju da jedu, da se obuku…. 

Njima je potrebno da se sa dubokom namerom identifikujemo sa njima i da saosećamo. 

Potrebno je da konstantno budemo uknjučeni u njihov život odvajajući vreme baš i samo za njih, da budemo svesni da nismo svemogući i da nećemo uvek imati odgovor na svako pitanje i situaciju, da radimo na svojim veštinama kao roditelji, pa ako primetimo da ne možemo sami nije sramota uključiti i nekog profesionalca. 

Mi kroz Smarter kids i Smarter teen  program posebnu pažnju posvećujemo emotivnoj stabilnosti i upravljanju emocijama i kritikom, što se pokazalo u radu sa preko 400 polaznika kao primarno važno i što su implementirali u svoju svakodnevnicu sa ogromnim uspehom. 

Evo i 5 pitanja koje će pomoći vašem detetu da stvori osećaj da može da vam se poveri

1.Kako se osećaš emotivno danas? 

Znamo da ovo zvuči jednostavno i očigledno, ali postavljaju ći ovo pitanje, možete pokrenuti zaista iskrenu komunikaciju i pomoći detetu da identifikuje kako se oseća EMOTIVNO. 

Deluje isto kao “Kako si?” ali nije tako. Vi ga pitate kako je EMOTIVNO što znači da mora da razmisli o tome, da zna da je u redu da ima osećanja i emocije i da priča o tome. Ne postavljajte ova pitanja u prolazu, nego u trenutku kada ste 100% posvećeni i uključeni u razgovor. 

Kada su potišteni recite im da ste primetili i pitajte jel možete da pomognete? 

NE PRETPOSTAVLJAJTE! 

Ne  pitajte:”Šta nije u redu?” jer time ispada da ne treba tako da se oseća. 

Umesto toga, stvarate sigurno okruženje u kojem se dete oseća da može sve da vam kaže bez osude sa vaše strane. 

NE REŠAVAJTE VI I NE NAMEĆITE REŠENJA. 

Vaše je da saslušate,uvažite problem i njihove emocije, sve do trenutka gde vidite da je detetu potrebno usmerenje ili savet

 U tom slučaju pokušajte umesto da kažete  “Uradi tako i tako!”, pokušajte na sledeći način: ” Oh, jako mi je žao što prolaziš kroz to. Volim te i tu sam za tebe. Hoćeš da znaš šta bi ja uradio/la u tvojoj situaciji?” 

Čak i ako ne žele u tom trenutku, pustite ih

Pitaće vas kad im bude potrebno. 

2.Šta bi želeo da radimo zajedno danas? 

Ovo pitanje češće postavljaju deca nama pa pokušajte da pratite reakciju kad obrnete stvari. Oni zasijaju, a onda razmišljaju o tome i uključuju vas u svoj svet. Tako se gradi poverenje! 

Vreme provedeno sa porodicom je ključno, ali ono vreme koje sa namerom osvojite za to. Znači, bez telefona, bez ometanja bilo kakvog, taman da je 15 minuta dovoljno je da se povežete. 

3. Šta se dogodilo danas da te je obradovalo ili nasmejao, ili… 

Namerno ne završavajte pitanje. Pustite dete da razmišlja o odgovoru. 

Ovim pitanjem stvarate osećaj kod deteta da brinete, da vam je stalo, na koliko da su vama te priče mozda i dosadne, saslušajte ih svaki put sa velikim interesovanjem.

Ponekad će vam pričati istu priču 10 puta a vi postavljajte još i još pitanja, kroz razgovor sa vama i dete će doći do svojih odgovora. 

Biti roditelj znači imati puno strpljenja i razumevanja , jer ipak njihovo srce je u našim rukama. 

4.Na čemu si zahvalan/na danas? 

Ovo pitanje je od vitalnog značaja zato što osvešćuje vaše dete da vidi one dobre stvari u svom životu. 

Time ćete izbeći novi talas u odrastanju dece koja su vrlo svesna onoga što NEMAJU a podrazumevaju ono što imaju. 

Ovo je pored ličnog primera koji dajete svom detetu, najbolja tehnika da osveste koliko su blagosloveni. 

Izdvojite vreme koje vam je najzgodnije, na primer pred spavanje. I onda pričajte o zahvalnost i smejte se svi zajedno. Napravite kartice za pitanja koja su pozitivna, pa onda zajedno izvlačite pitanja i odgovarajte. 

Evo nekih primera za kartice:

  • Na čemu si zahvalan/na? 
  • Na šta si ponosan/na?
  • Kad bi bio/la super heroj ko bi bio/la? 
  • Kako se provodi vreme zabavno? 

Videćete koliko informacija ćete spontano dobiti kroz ovakav razgovor. 

5.Postoji li nešto što bi želeo/la da nam kažeš al ti je teško? 

Ovo I ne treba pitati svaki dan već kad vidimo da je dete tužno ili uznemireno.

Kreirajte sigurnu zonu, pustite da vam ispriča bez osude, dajte im do znanja da ste na njihovoj strani i da ih volite. 

Čak i kad je nešto što su pogrešili i trebalo bi da korigujete prvo pustite a vam dete ispriča,pa zatim. Bez osude, kvalitetni pitanjima objasnite odgovornosti i posledice postupaka, ali kao učenje a ne kao osudu. 

Time što postavljate u pitanju činjenicu da im je mozda teško nešto da kažu, vi im dajete odobrenje za njihove emocije a to je najvažnije. 

Treba da osećaju da sa vama mogu da podele najdublje tajne i da će sa vama biti sigurni.

88013330_538722750331192_4311376841324625920_n

Kako da budete uključeni u život vašeg tinejdžera i kako ga pustiti da se zdravo razvije?

Kao roditelji mi volimo i brinemo o našoj deci od trenutka rođenja. Kako rastu njihov  život i potrebe se menjaju i zahtevaju kako njihovu tako i našu adaptaciju na nove sadržaje i okolnosti. Najzahtevniji period odrastanja je svakako adolescencija.

Ulaskom u adolescenciju njihov školski i socijalni život postaje mnogo komplikovaniji. Izazovi su brojni. Oni moraju da brinu o ocenama, izlascima, ljubavima, prijateljstvima, društvenim mrežama, tu su izazovi raznih droga, alkohola, sexa, i na sve to briga o izborima koji će im omogućiti svetlu budućnost.

Kao što vidite samo nabrojati sve u jednoj rečenici pa je mnogo ,zar ne?

Ako na ovo sve dodamo još i činjenicu da zbog formiranja hormonskog statusa deca u pubertetu su dodatno emotivna onda shvatate koliki je ovo izazov?

ZAMKA BROJ 1- Helikopter roditelj

Mi često zbog obaveza i ubrzanog života nemamo dovoljno ni vremena ni strpljenja da budemo uključeni baš u svaki događaj i ne stignemo da ispratimo baš svaku stvar. Mi svo ipak samo ljudi , složićete se?

Tako da kad nastane „goruć“i problem mi često ulećemo bez dovoljno informacija samo da reagujemo i zaštitimo svoje mladunče.

Koji roditelj nije imao taj momenat preuzimanja i rešavanja problema koje je dete moglo samo da reši? Bilo da je u pitanju ocena, razgovor sa trenerom , ponekad i rešavanja međuljudskih odnosa između dece , pa i do uplitanja u romantične  veze.

Kada se ovo dešava ponekad je jedna stvar i sastavni deo roditeljstva , ali ako ovo postaje obrazac i mi intervenišemo stalno onda se mešamo i utičemo na razvoj našeg deteta kao osobe i koliko god to strašno zvučalo, osuđujemo ga na neuspeh.

Mi našem detetu u tom trenutku šaljemo poruku da ono ne može samo da reši problem, da mi ne verujemo u njega i budimo u njemu liniju manjeg otpora u kojem će ono uvek uzmicati i čekati da mi kao helikopter sletimo i rešimo problem.

Na ovaj način ne dozvoljavamo detetu da razvije neophodne životne veštine za prevazilaženje raznih životnih izazova.

Ako im uvek dajemo rešenja ili ih spašavamo od bilo čega što im nije komforno, kao odrasle osobe neće imati ni znanja i samopouzdanja za prevazilaženje situacija.

U tinejdžerskom dobu ovaj pristup se odražava na nedostatak motvacije i želja, deca su naviknuta da će roditelj kad nastane problem doći i rešiti „požar“ tako da oni ne moraju da se trude.Oni ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke i ponašanje, i traže izgovore umesto način da reše problem.

Kako problemi sa godinama postanu veći onda ni roditelji više ne mogu da ih reše. Roditelje muči krivica a deca nisu razvila veštine i onda krive roditelje.

Naravno postoje problemi ugrožavajući , teški gde mi kao roditelji uvek moramo intervenisati ali za normalne svakodnevne izazove bolje je uvek da ih naučimo  kako da oni budu ti koji će ne samo da reše , nego i da smisle kako?

Znate kako se kaže:“ Nemoj mi dati jednu ribu, nauči me da pecam.“

Pokušajte da primenite sledećih 5 saveta.

1.POVERENJE

Poverenje je ključ svakog odnosa. Da bi poverenje postojalo moraju se uvažavati osećanja one druge osobe zar ne? Roditelji često omalovažavaju kako se dete oseća smatrajući da su ti problemi bez veze u odnosu na život i šta ih čeka. Ali da bi dete verovalo da može da reši velike probleme mora da ima iskustvo rešavanja i tih za nas malih a za njih ključnih.

Uvažite ih , razumite ih i podstičite pitanjima da sami dođu do rešenja. Naučite ih da pecaju J

2. HVALITE ONO U ČEMU JE DOBRO

Ne podrazumevajte dobro i ne stavljajte fokus na ono što nije dobro. Analizirajte šta je to što dete radi dobro, istaknite i podržite njegove talente i ukažite mu da razmisli šta bi bilo korisno da promeni kako bi i druge stvari radio bolje.

3. OČEKIVANJA

Postavljajte realna i dogovorena očekivanja. Ne vaše muzičke želje nego dogovoreno. Naravno stimulišite korak iznad detetovih očekivanja ali kroz veru i isticanje kvaliteta i potencijala.

4. SLUŠAJTE

Slušajte i budite radoznali. Verovali ili ne uz prava pitanja deca će vam sve ispričati. Pitajte ih kako su se  osećali u datoj situaciji , da li bi sad uradili nešto drugačije , da li mogu da sagledaju situaciju iz cipela te druge osobe …

Nemojte da dajete rešenja,PITAJTE!

5. VEŠTINE
Veštine su u životu najvažnije. Budite realni i sagledajte koje to veštine nedostaju vašem detetu i stimulišite njihov razvoj. U budućnosti će obrazovanje biti manje važno od veština da sami sebe podstaknu , organizuju, budu fleksibilni i adaptabilni . Da se motivišu i uzdignu posle pada ,jer će padova sigurno biti.

Sećate se kada su učili da hodaju ?

Sklanjali smo ono što je moglo fizički da ih ugrozi ali smo ih puštali da padaju i da ih zaboli dok nisu naučili , zar ne?

Roditeljstvo je baš to. Iz pada će naučiti, razviti iskustvo i izrasti u čoveka.

Spremite ih za život tako što ćete im pomoći da razviju veštine komunikacije, motivacije, postavljanja ciljeva, upravljanja vremenom i informacijama…

Sve ove veštine je u našem centru do sada razvilo preko 300 dece kroz 3 godine rada. Svedoci smo velikih uspeha i ispunjenja njihovih ciljeva i želja. Presrećni što smo na neki način bili svedoci transformacija iz nezainteresovanih , računarima zaluđenih , bezvoljnih mladih ljudi u ambiciozne i motivisane . Bili smo podrška sjajnoj deci da budu još organizovanija i da se oslobode pritiska i stresa.Ponosni smo na svakog našeg Smartera.

Tu smo i za Vas i Vaše dete

89067361_606449123275216_7139592396056035328_n

Gde nestane samopouzdanje kod tinejdžera i kako da imaju više vere u sebe?

Igranka bez prestanka

Možda ste i vi primetli da samopouzdanje može da varira, da jednostavno po nekad sumnjate bez obzira na sve , ponekad verujete u sebe i kad kad bi mnogi rekli da je suludo. Istraživanja pokazuju da čak 85% ljudi ima problem sa samopuzdanje, znači da ako se tinejdzer suočava sa nedostatkom samopuzdanja bilo dobro da ga prvo naučite da nije jedini.

Vrlo često sam ta činjenica za tinejdžera može da bude relaksirajuća.Ono što je najvažnija stvar za sve nas a naročito za tinejdzera je da na samopouzdanju može mnogo da se radi i u našim je rukama.

Činjenica je međutim da osoba sa nisikim samopouzdanjem ima daleko manje šanse da uspe u životu od nekog ko je samouveren, zato je ova tema goruće i igra bitnu ulogu u kvaliteteu života svih nas.

Tinejdžeri vrlo često vezuju samopouzdanje za faktore koje dolaze spolja kao što su finasije, poslovni uspeh, avioni , kamioni, patike… ma šta materijalno da imate može u sekundi da nestane, prave vrednosti i suštinsko duboka samopouzdanje se gradi na sasvim drugačiji način.

Odakle početi?

Dakle moramo da krenemo iznutra.Još kada su deca mala možemo da počnemo sa odlučnim izgradnjem samopouzdanja kod deteta tako što nećemo slati nikada dvostruke i nejasne poruke.Jasni kriterijumi će napraviti veliku razliku u izgradnji samopouzdanja kod mladih.Mnoge stvari su promenljive ali neke se nikad neće promeniti da to je ako dete osvesti svoje talente i potencijale, razume da ima sve resurse, podržano i vođeno da odrasta tako što preuzima odgovornost, pušteno je da se suočava sa izazovima za svoj uzrast i kroz lično iskustvo je shavtilo da može da pobedi u različitim situacijama u životu, a takođe i da iz neuspeha može mnogo da nauči i da nije smak sveta, biće hrabrije da uzme svoj život u svoje ruke.

Mnogi od nas nisu imale sreće

Ono što mnogi od nas nisu imali sreće a to je da odrastu u takvoj porodici, kod nas na Balkanu se mnogo više pridaje važnosti oko toga šte će neko reći nego kako se dete oseća. Vrlo često to daje signal detetu nisi dovoljno dobar, neko drugi je važniji od tebe i tvojih osećanja, nemoj se brukamo ili nemoj da me brukaš, velika je stvar da se probudimo i da promenimo sistem za naredne generacije.

Jer uverenja koja dete formira o sebi svetu do 7 godine nekada do kraja živote ne preispitaju, već žive po zastarelim programima koji više nemaju smisla, ali neko je nekad tako rekao da mora.

Ima li nam pomoći kako da počnemo da verujemo?

Kroz moje iskustvo i rad sa tinejdžerima kao jedini sertifikovani međunarodni NLP trener što iziskuje više od 5 godina temeljne edukacije , imam svoj autorski program Smarter za mlade kroz koji prošlo više od 300 mladih za 3 godine rada znam da je moguća pozitvna promena i da mladi jedva čekaju da prođu Smareter edukaciju jer ima otvori nove persepktive i shvate šta sve zaista mogu i koliko su fenomenalni.

Evo nekoliko saveta kako da podignete samopouzdanje kod tinejdžera.

1. Da biste gradili stvari iznutra krenite od poverenja i kvalitetenog vremena provedenog sa detetom, vreme vaše je vrednije od bilo kog novca.

2.Posmatrajte tinejdžera očima mentora, a ne očima kritičara. Dovoljno sami sebe kritikuju.

3. Postavljajte pitanja koja pokreću um tinejdžera da samostalno nađe rešenja.

4. Ne nudite gotova rešenja, ugrizite se za jezik.

5. Stavite fokus na dobre stvari kod vašeg deteta, tu su i njihovi talenti, pomozite im da osveste za šta su dobri i rođeni.

6. Imajte na umu da dete prispituje sve , ohrabrite istraživanja.

7. Raščistite sa sobom da vaše dete ne treba da živi vaše snove.

I znajte na kraju samopouzdanje je promenljiva kategorija što je divna vest, zar ne?

Dakle puno toga je našim rukama odnosno u rukama naše dece. Iluzija da nismo dovoljno dobri je samo iluzija koja može da nestane veoma lako, jer kad već moramo da mislimo zašto ne bismo mislili pozitivno.VERUJTE U SVOJU DECU BEZ “Ali da popravi …”Naučite da date kvalitetan i podržavajući feeback.

Veliki zagrljaj ,

Svetlana

Unapredite svoje roditeljske veštine . Prijavite se za radionicu “Kako da dete puca od samopouzdanja?” u četvrtak 5.3. u 18.30h

Prijave na link https://smartercentar.com/kako-da-dete-puca-od-samopouzdanja/

Ako vam je potrebna podrška i negde se osetite zaglavljeno (https://smartercentar.com/programi-3/coaching-3/ ) znajte da niste jedini i da je mi živimo vremenu gde je teško doneti uvek dobre odluke , tu sam za vas i vaše dete zajedno možemo mnoo bolje.

nekad je moć

Tinejdžeri se dokazuju da bi pripadali ekipi ili ne?

Deca u tinejdžerskom uzrastu eksperimentišu sa svojim stavovima, istražuju ko su oni u suštini i koji je njihov status u smislu socijalizacije.
Naravno ima dece koja lakše prolaze kroz te faze i koja teže.
Često čujem da roditelji izgovaraju da je to nešto sa čime se rodi dete ili ne, i ne bih se složila sa time.

Deca koja razviju rano tu vrstu socijalne inteligencije su obično deca koj su iz višečlanih porodica u kojima moraju da se bore za svoje mesto ili deca koja su kroz odrastanje suočena sa velikim brojem promena.

OK, sad se sigurno pitate a kako ostala deca?

Socijalna inteligencija kod mladih se razvija kroz razne tehnike samopouzdanja, balansa emocija i naravno izazivanje određenih situacija u kojim su primorani da se snalaze. Kroz iskustvo!

Zašto je to važno?

Pa da to stavimo u primer, neko ko je u stanju da se nametne i izbori za svoj stav i mišljenje u 15-16 godini, kada je najosetljiviji, neće se povlačiti ni kasnije nego će napredovati i grabiti napred u životu.

Koje su to najčešće zamke odrastanja?

Dokazivanje!!!
Dokazivanje u društvu je najopasniji oblik stvaranja socijalnog raporta ili takozvanog pripadanja “ekipi”.

Dečaci se lako u ovim situacijama pobiju ili vređaju autoritet kako bi dokazali da su oni “alfa mužjaci” ili se povlače u svet igrica, sigurnosti svoje kuće…
Za razliku od njih devojčice se najčešće dokazuju drugarica a i dečacima, pa rade stvari pre vremena (prva muvanja, seksualna iskustva) zbog čega sebi dodatno razvijaju osećaj da nisu dovoljno vredne.

Tinejdžeri posebno vole dramu, drama im je WOW

😉

Vole nalet adrenalina koji juri kroz njih, osećaj hrabrosti i snage.
Ono čega nisu svesni jeste sa u tim trenucima nisu racionalni i često sebe dovode u opasnost.

Ono što mi sa njima kroz Smarter program radimo jeste MOĆ uzimanja vremena za sebe pre došenja neke odluke, kao i uključivanje empatije kroz stavljanja sebe u tuđe cipele.

Na ovaj način u običnoj tuči ili nekoj takvoj situaciji umesto da se priključuju masi oni zauzimaju svoj stav, a stav stvara lidere u budućnosti.

Zajedno stvaramo budućnost na koju smo ponosni

Smarter centar

Below view of joyful teens looking at camera with smiles on vacation

Uspeh i budućnost vašeg deteta u 6 koraka

1.Sve se dešava sa nekim razlogom, za napredak samo treba izvući lekciju!

Pročitajte ponovo!

Rast je neophodan,a da bi se dogodio potrebna
su iskustva. Ono što smo proživeli, ono što smo uspeli i nismo, a najvažnije
ono što smo naučili.

Ljudi ostanu godinama zakucani u pitanjima :
“Zašto baš ja? Zašto baš meni?”, a koja je korist od toga?

Ima li je uopšte?

Za promenu bilo bi bolje postaviti pitanje
:Šta iz ovoga mogu da naučim? Koja je lekcija koju mogu da savladam?

Nije strašno napraviti grešku, srašno je
stalno ponavljati istu.

To je ono što mi učimo na Smarteru, kako da
već od tinejdžerskog doba budu usmereni na lekciju i na budućnost.

Jer fleksibilnost je veština budućnosti.

2.Ne postoji neuspeh, samo rezultat!

Ovo ste već sigurno čuli 1000 puta i suštinski
se nadovezuje na prvo jer rezultat svakog neuspeha je lekcija kako da to ne
ponovimo i kako da uradimo bolje!

Čuli jeste a da li ste primenili?

Da li ste svoju decu tome naučili?

Razmislite kad dete počne da uči da hoda
koliko puta padne?

Da li ga neko kinji zbog toga ili navija iz
sve snage da je naučio i da će sledeći put biti bolje.

Tako je sa svim stvarima u životu!

3. I dete ima svoje odgovornosti.

Šta god da se dogodilo preuzmi odgovornost!

Mnogo vremena se izgubi u životu na dokazivanja
ko je u pravu ili traženju krivca.

Razmislite o tome, vi kada naučite dete da za
sve što se dešava preuzme odgovornist vi ga u suštini učite da ima moć u svojim
rukama. Kada dete zna šta su njegove odgovornosti , dete zna i šta nisu samim tim ume da kaže NE.

Svest mladih da samo onda kada su spremni da
sagledaju sopstvenu odgovornost mogu nešto i da promene ili mogu da uživaju
benefetima jer znaju da je to njihov uspeh.

Ogromna je greška kolektivne ogdovrnost koja
je vrlo često prisutna u našem sistemu,naučite ih da se distanciraju.

Kroz 
Smarter program veliki akcenat se stavlja na veštine koje uče mlade da
im preuzimanje odgovornosti daje moć i da je to jedini put ka ispunjenom i
srećnom životu.

4.Usmerenost na ono što je zaista važno!

Možda se i vi nekada susretnete sa time da vi
ili vaše dete izgubite vreme na nebitne stvari kao što su društvene mreže,
surfovanje po intrenetu, igranje igrica, kafenisanju i ogovaranju  neke treće osobe, gledanje serija ….
razmislite  sami, gde vam curi vreme?

Postavlja se pitanje kako u danu u kom imamo
toliko izazova odlučimo svaki put šta je zaista važno, a imamo samo 24h na
raspolaganju.

Vreme usmeravamo na pogrešnu stranu ili ga
rasipamo kad nemamo odgovor na tri pitanja, 
a to su:

1. Koji nam je CILJ?

2. Šta je prioritet u našem sistemu vrednosti?

3. Kako fitriramo informacije?

Razumljivo je i treba imati meru, svi smo
pomalo zavisni od redovnog ubrizgavanja “male sreće” kroz porukice i društvene
mreže, a tek naša deca.

Opasnost je velika u tome što mladi  stvaraju potpuno novi sistem vrednosti
baziran na lažima, filterima, fotošopu i iskrivljenoj slici stvarnosti.

Trude se da impresioniraju ljude koje i ne
poznaju, zar ne?

Upravljanje informacijama i vremenom je  ključno znanje i veština koja može da se
nauči kroz Smarter program jer kad razumeju proces maniluplacije medija i gde
im curi vreme lakše donose odluke i efikasnost se podiže na više nivo.

5.Nema uspeha bez posvećenost!

Ili ako ne težimo nečemu, težimo ničemu!

Ovo se suštinski mnogo nadovezuje na prethodno
uverenje, jer od silnog bombardovanja informacijama deca nemaju fokus.

Nemaju cilj!

naš mozak je ne zna gde treba da ide ako mu na
zadamo jasnu koordinatu, nešto slično GPS uređaju.

U svakom
trenutku treba da pomognemo deci da osveste zašto nešto rade, i gde žele da
budu u narednom  periodu?

Periodu, NE ŽIVOTU, jer je to pitanje mnogo
apstraktno. Kratkoročni ciljevi.

Danas su dostupne vrhunske tehnike koje
mladima pomažu da razviju fokus i postave ciljeve i na taj način se reše
bezvoljnosti, gubljenja vremena i besa.

Ako znaju da čitaju, pišu, sabiraju, oduzimaju
onda je kranje vreme da nauče da postave ciljeve i razviju jasan fokus jer bez
toga svo znanje je manje upotrebljivo.

6. Pronađi radost u svemu!

Ipak u životu moraju da rade i nešto što ne
vole kako bi postigli ono što vole, uglavnom najveći napredak je onda kada
uprkos tome što nešto ne volimo iskoračimo i postignemo sjajne rezultate. U
školi, fakultetu nisu svi predmeti obožavani ali jesu lestvica koja kada se
pređe vodi nas ka željenom rezultatu odnosno onome što volimo.

Danas mladi nisu spremni da plate tu cenu,
odustaju olako, menjaju izbore jer beže.

Pomozimo im da nauče da odlaganjem trenutnog
zadovoljstva postižu mnogo više, razvijanjem strpljenja i jasne i fokusirane
težnje postižu vrhunsku disciplinu.

Roditelji, vi uradite što je do vas.

Nemojte biti popustljivi i postavite jasne
granice a mi ćemo ih kroz program naučiti kako da vide radost u svemu, da mozak
vežbaju za pozitivne ishode.

Tako se otkriva životna strast, posao koji će
da vole, sjajne emotivne veze, prijateljstva  jet kada  sebe upoznaju i svoje potrebe donose prave
odluke za njih. 

Podstičemo ih da istražuju i pronađu svoju
pasiju, da ne traže samo utabane staze i serviranje budućnosti ako u tome nisu
istinski srećni!

Svima je lakši put, linijom manjeg otpora, ali
uspeh i rast su uvek van zone komfora.

Budite hrabri, budite snažni, budite pametni,

BUDITE SMARTER

Voli-život-koji-živišIli-menjaj.Pomeri-se-nisi-drvo

Dosta mi je svega !?!

Svakodnevno slušam ljude oko sebe koji su umorni od SVEGA, preko glave im je SVEGA itd.
A kad ih upitaš od čega tačno, kao prst u oko da si im gurnuo.
-Pa od SVEGA! Bože! – sledi odgovor.

Potpuno si neinteresantan ako ne učestvuješ u generalnom kukanju. Kako se u poslednje vreme osećam prilično umorno, to me natera na razmišljanje. Od čega tačno?
Imam 35godina, sina od 14, brak od 17 godina. Sa 33 godine sam upisala višu školu i završavam je u roku i na budžetu. Sa suprugom vodim diskont pića. Bavim se širenjem svojih znanja u oblasti digitalnog marketinga jer time želim da se bavim. Od skoro su se tri ljubavi spojile u Smarter. Moja sestra sa modernom psihologijom i Nlp-om, me and my marketing i zajednička želja i odgovornost kako da pomognemo da već savršena deca, budu još savršeniji ljudi. Mi i same imamo dva SMARTERA.

Moj dan realno ima ponekad i 18 sati provedenih van kuće. Ponekad u šali znam da kažem kako bi mi mogli da izdajemo stan na dan, a noć nama. Kad sagledam ovako stvari, pitam se jel to SVEGA?
Svi mi živimo više uloga npr. ja sam full time majka, tetka, sestra, ćerka, žena, prijatelj, student, zaposlena osoba, i ima toga još. Neke uloge su obaveza a neke zadovoljstvo, ali su sve izbor. I to naš.
Pa što onda kukanje kad ih mi biramo?

Imam jednu poznanicu, skoro ništa od gore navedenog nema, sama raspolaže svime što hoće i opet nije srećna. Zna često da mi kaže kako je sve meni “blago” i “lako”. Ta rečenica je uvek uvod u ono “A meni…”, pa odatle do beskraja. Svi imate nekog takvog, sigurna sam? Ono što sam odlučila jeste da za nju i slične, nemam vremena. Pored onakvog dana, da zakidam od spavanja da bih to slušala?!? Neću!

Takođe, moje probleme sam rešila da prijateljima pričam po sistemu “1,2,3 out”. Što znači da ako se žalim 3 puta na istu stvar, nešto ne radim dobro a neću nikom da oduzimam vreme, niti da igram na emotivne ucene „ako si mi friend ima da me slušaš“. Ako ga tri puta ne rešim onda nije zreo za rešavanja. Znači nije ni toliki problem.

Svi smo mi baš gde treba da budemo, odgovorni za to što jesmo i kad to priznamo sebi onda nema “svega” onda je to život koji živiš. Prihvati haos, slavi ga, uživaj u vožnji.

Ili menjaj. Napravi pauzu. Razmisli. Ako ti ne odgovara, pomeri se, nisi drvo!

Od srca, Dušana
Smarter tim

jana

Jana Ćosić, 13 god.

” Za mene je Smarter mesto gde volim da budem.

Imam puno obaveza i odličan sam đak, pa mi je tu pomogao sjajan sistem organizacije koji smo učili kao i tehnike za razbijanje treme. Uz te tehnike sam uspela da osvojim zlato na takmičenju iz mačevanje kojem je stalno izmicalo. Hvala🤗”

teodora

Teodora Laketić, 14 god.

“Primenila sam tehniku koju nas je učila Svetlana i nisam mogla da verujem kako radi. Oduvek sam se borila sa tremom i bilo mi je mnogo teško da se opustim. Kroz Smarter sam naučila kako to da uradim❤️”